О књизи: година / Дању скромна удовица, а ноћу упечатљива бес! Сваки пут након заласка сунца мој њух је постао другачији, осетио сам мирисе... мирисе мушких греха. Сваки од њих је имао свој укус. Ванилија, наранџа, цимет, кисело вино. Било их је много. Могао сам да одем на најзахтевније место, као што је гостионица господина Орфа, на пример, и да се осећам као да сам у продавници слаткиша. Хуље и разбојници, убице и лопови су ми се чинили као укусна јела, зачињена сопственим гресима. И није ми било нимало жао што нису преживели после мојих оброка. Добро служи! Кроз смрт сам се осветио за њихова зверства. Ја сам бароница Росалинд Цливесхот и ја сам убица.